Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ _ 68

мора човек имати очи да види красоту сунца. Омир га слави у својим песмама а није га нигда видео. Слепи Осијан виче: дижи се горе, о лепо сунце, песник на тебе чека!

јесте ли кадгод размишљали о поезији — То је један од најстаријих знакова чиме се човек почео разликовати од дивљих животиња; она је прва почела људе питомити, то је дадиља човечанства; она та учила проговарати, певати и плакати; она му

змислила богове, и упућивала га како се треба тло она је хиљаде године славила и тиранство и слободу.

Поезија је старија од религије. Али има нешто што се и пре поезије међ људма појавило, то је досетљивост. Многе животиње у гдекојим приликама јасно показују равличите досетљивости и шале, само их не могу говором исказати. Ми их не разумемо ни толико колико оне нас разумеју.

У Грчкој и Египту, пре свију наука, биле су заведене нарочите школе за досетљивост, као што је у сујетном Паризу била школа, у којој се предавало како се могу људи, а особито жене, најлепше и најпријатније смејати и смешити. — Стари Грци веома су волели досетке. Отуда је и сва доцнија њихова поезија и мудрост произашла. На хиљаду година пре Христа скупљали су се њих шездесет најбистријих Јелина, и записивали су одмах сваку досетку која им је на памет пала; по том преписали су те све досетке у једну књигу, која се по. њиховом броју звала „шездесетка“. Та књига била је тако занимљива, да је краљ македонски, Филип, дао хиљаду талира за њу. Може бити да је велики Александар из те књиге научио да се досети да расече Гордијев чвор. Онда су још биле познате многе досетљиве причице, које ми сада знамо, и које приписујемо нашим вековима. — Ко би мислио да су приче, које ћу сада напоменути, старије од египатских пирамида, и да им има три хиљаде година само откако су у Европу, по свој прилици из Индије, донесене. У причама спомиње се тврдица.