Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

96 Е ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

У томе искрсне жандар, а професор одмах стрпа цигару у џеп, а сат баци у језеро, мислио је да је цигара сат, а сат цигара. Тај догађај озлоједио је све Берлинце, зато, кад је, 1848. године, у Паризу букнула буна, и жеља за слободом у свима народима пробудила се, хиљадама Берлинаца са вревом и виком опколе двор свога краља. „Шта хоће мој верни народ>“ питао је краљ са балкона. „Хоћемо да се дозволи потпуна слобода пушења у Тиргартену“, сви одважно и једнодушно повичу. Краљ се мало намршти, али, после кратког размишљања, викне: „нема те жртве, коју ваш краљ из љубави према вама неће учинити. Дозвољавам слободно пушење у целом Тиргартену. Сва маса радосно повиче: „Живео краљ!“ Сви одмах запале цигаре, и оду да се шетају по Тиргартену. Министри, незадовољни том краљевом милошћу, одмах даду оставку. Они су мислили: захтевању и жељама народа нема краја; данас су тражили и без крви добили то, сутра ће тражити друго, прексутра треће; последње тражење и искање народа било би: да краљ остави престо и да иде Лују Филипу у Лондон. Народу се нигда не може довољно надавати, а не може се од њега нигда довољно наузимати. Гако су мислили "министри, и нису се преварили. Одмах сутрадан, гомиле света, са запаљеним цигарама, опколише краљева палату, и, ужасно вичући, искали су устав и слободнију штампу. Али место краљевих речи полетиле су кугле из топова. Берлинци вичући: „то није лепо!“ разбегну се. — Престо пруске краљевине остаде несрушен. Провиђење сачувало га у Берлину. А друго провиђењеу Паризу претворило је краљевски престо у пепео. То је један доказ да је пред Богом боља протестанска вера од католичке вере у Паризу. Краљ пруски укинуо је доцније неке слободе, што је онда морао дати, али још се не усуђује забранити пушење у Тиргартену. Ту слободу и данас Берлинци уживају.

Осећам, моја се клупа мало мрдну. Исправим се'и седнем, једну ногу с једне стране клупе, а другу