Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

98 === ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

одатле мраве, та шишеница за кратко време проклија и поквари се. У ратовима имају своја правила, по којима сваки мрав зна шта треба да ради. Рањенике своје носе на одређено место. Они имају за сваку потребну струку нарочите веште мраве. Кад хоће _ преко какве реке да пређу, њихови инжењери најпре разгледе и нађу тихо и згодно место, па онда сваки узме по једно мало, суво дрвце, ухвате се међ собом, и као дугачак сплав пренесе их вода на другу страну. Где је мања река, неки број мрава ухвате се чврсто један за другог, и попречке нанижу се преко воде, и тако начине узан мост, те сви они други мрави пређу преко њих. Затим онај крај преко моста пусти се од оне обале са које се селе, и вода га прибије уз ону другу обалу, где мрави изађу. Они око свога мравињака изгризу траву и начине узане стазице на ону страну куд им је потребно. На том путу кад се сретну, застану, поздраве се, понуде један другом штогод за јело, затим иду сваки својим послом. Кад неког мрава из туђега мравињака на тој својој стазици нађу, они одмах скоче и удаве га, иначе ако га нађу на неутралном земљишту неће да га дирају: поштују међународно право. Мрави љубе највише оно што је слатко, зато их врло мало има међу Немцима. Мрави су у многим случајевима лековити. У Малој Русији сељаци, кад се коме укочи рука и почне се сушити, накупе пун рукав мрави, па вежу на обе стране да не могу изаћи, тако они, по голој кожи болесне руке трче, голицају, штипају; од тога се нерви пробуде, оживе и наново почну радити, а рука оздрави. Кад човек хода, па хоће да се отресе каквога несноснога друга, преки је лек: застати код мравињака и гледати шта мрави раде, докле онај друг прође и даље оде својим путем.

Идем даље. Мој другар одавно је прошао и отишао. Ах! Ено, видим га на сто корака преда мном! Застао код једнога пласта сена, па стоји. Какву забаву може наћи да гледа у сеног Пласт сена има дивоте и поезије за коња, али за човека

~