Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

%

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ 11

још тројицу, које сада први пут гледам; то су Американци. један од њих на једној столици седи, на другој ноге наместио, а трећу љуља обема рукама. Други што до њега седи, скинуо капут, врућина му, држи нож у руци и сече клупу. То је њихов обичај. У другим крајевима Америке, после ручка келзер донесе и пред сваког госта метне на тањир по један _ комад липова или чамова дрвета да столове не кваре. И гости, место разговора, узму та дрвета и дељкају. Нисмо добро место изабрали: три корака од нас, неколико Француза пију вино и тако вревају, да није могуће у њиховој близини седети. Устанемо, и преместимо се за други сто.

Тек што смо сели, келнер одмах притрча, донесе нам јеловник ка француском језику, и упита: „шта заповедате јести 2“ Мој другар и не узимајући карту у руке рече: „супу и тако даље!“ Келнер га погледа, као да би хтео знати шта он разуме под тим:и тако даље. Али не добивши некаква објашњења, окрете се к мени са истим п:. ањем. ја му одговорих: „донесите и мени исто!“ — Келнер оде. У дну баште, одакле се јело доноси, разговарао се мало с газдарицом: по свој прилици саветује се шта ће нам после супе донети. Они су били радознали шта смо ми под тим: „и тако даље, разумевали; а ми смо радознали како Ке они то разумети, и шта ће нам донети.

Добро смо учинили што смо тако келнеру казали, јер он нам је сортирао много бољи ручак него да смо ми бирали. Прекрасно својство мога другара, да за ручком ништа не говори, било ми је већ познато. Ручали смо брго и слатко. Келнер донесе нам рачун бутећи; ми му платисмо ћутећи. Неколико крајцара, по обичају, поклонисмо му, зато нам је учтиво донео амреле и шешире, а још учтивије се поклонио, и испратио нас, Како смо изашли из баште, били смо опет на обали Рајне, Двадесет корака од нас наниже стоји један мали пароброд: пуши се, лепрша, звижди, шиче, звони; хоће некуда да иде. Много различита света улази да путује на