Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ 115

погледам, мој другар и не осврте се. После неколико минута, кад смо дошли на неку пијацу, кочијаш опет окрете се и рече: „то је Шилеров плац; оно је Шилерова статуа; он је начинио звоно!“ — Затим ишли смо даље. Коњи почеше живље касати, то је знак да је кочијаш ожеднео. Напослетку зауставише се кола пред једном великом црквом. Неки човек, у „дугачком капуту, ваљда је црквењак, поздрави се најпре са кочијашом, па онда с нама, и позва нас учтиво да видимо цркву и њене знаменитости. Ми устанемо из кола и одемо у цркву с побожним мислима да нећемо ништа наћи што би нас занимало. Црква је врло велика и прављена је после рођења Христова; с поља има шест тороња, а унутра више од педесет лепих стубова. Црква је врло стара, њени сводови већ су мрачни од многих предика. Ходамо "тамо амо, а црквењак непрестано говори и труди се да нам све стародревности објасни. Дуго нас је задржао при једној прекрасној икони, коју нисмо могли видети јер беше у тами; и неке старе латинске натписе дивно нам је прочитао. У једном углу показа нам где лежи трећа жена Карла Великог; жену нисмо видели, она је умрла пре хиљаду година. Показао нам је и неколико лепих споменика на гробовима разних владика што су ту закопани. Најлепши споменик беше на гробу неког песника из старих времена. :

За цело време гледања ових ретких и врпо занимљивих древности, и мене и мога друга обузимало је једно исто осећање, а то је: да је у овој цркви много хладније него напољу. Ја кинем један пут, — он ме погледа; ја кинем други пут, а он метну шешир на главу, и оде управо на врата: боји се кијања као вампир. Од кијања долази кијавица, а од кијавице могу да се развију различите болести. Силни цар Никола умро је од кијавице.

При изласку обдарили смо црквењака, који, пратећи нас, исприча нам још како су Французи, за време прве безбожне републике, кад су Мајнц освојили (1193. год.) претворили ту цркву у магацин, и

о.