Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

к = 116 ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

ту сместили 306, коњска седла и брашно. Како смо изашли из цркве седосмо у кола. Наш кочијаш који се није надао да ћемо ми тако дугачку цркву прегледати за тако кратко време, беше натакао коњима зобнице и некуда отишао. Ми стрпљиво седимо у колима и чекамо. Мој другар био је занесен високим мислима: гледао је право у кров једне трокатне куће. ја сам мислио на Друза, Гутемберга, Шопенхауера и на нашега кочијаша. Све су то

људи за озбиљне мисли. Први основао је Мајнц,

други родио се у Мајнцу, трећи сахрањен је ту, а четврти седи негде у Мајнцу, и пије. На философу Шопевхауеру зауставише се моје мисли. Његови су погледи на овај свет дрски, оригинални, чудновати. Ко га чита, а при том ако по несрећи има наклоност да размишља, видеће да је он сав универзум међу два длана у прашину сатро, па онда дунуо. Све што постоји на овом свету, све је наопачке; све што је створено, то није неки вешт мајстор начинио, него неки шегрти учили су стварати. Тако он мисли. Овај универзум, ако није умео бити бољи и савршенији, није се имао рашта, овакав какав је, ни појављивати. Ништа нема паметна циља. А Хегл каже: све што постоји све је паметно; јер да није паметно, не би постало и нестајало. Хегл је казао још једну велику реч, којом се Словени више теше него Немци, казао је: сваки назадак то је напредак; јер са сваким назатком што дође, мање је један назадак, по томе ближе је напредак и савршенство.

Вечерња сутон приближава се, а нашега кочијаша још нема. Кад сунце залази, тада је најприличније походити гробове. Лепа би успомена била на гробу Шопенхауера једну цигару попушити, и рећи му: „све је снако као што си ти казао.“ — То је данас највећи философ; његово име у свету чувено је готово као и име Мис Пастране, која има браду и све тело рутаво, а лице као у мајмуна. Имао сам част видети је у бечком циркусу. Заиста ванредно. чудновато створење! Али Шопенхауер ипак више

ин и и

пр

јад -е-