Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ 119

— Требало је још дуго чекати док пође железвица. У великом, лепо осветљеном, салону, нашли сме много света, све сами странци што су јутрос изашли из Визбадена. Сви су седели, вечерали, ћутали и били замишљени, а нису ништа мислили; и ми смо сели, вечерали, ћутали, били замишљени, а нисмо ништа мислили. И ту смо јевтино прошли: нико није потрошио више од десет речи.

Кад је звоно трећи пут зазвонило, били смо у колима. За тридесет минута стигосмо у Визбаден. Кад смо изашли из кола, ја и мој друг, у гомили света, изгубисмо се, и растасмо се без лаку ноћ. Свак је хитао да нађе фијакер. За двадесет минута; био сам у свом стану. Тиха поноћ приближује се. Осећам да сам уморан. Дремљив Морфеј, бог спавања, отвара своје тамне дворе. Антрон!

Хи

Опет недеља, опет с изласком сунца полазим из: вароши. Прошле недеље ишао сам к топломе југу и видео сам јужно цвеће и палме; данас идем к северу, у хладне, шумовите, пределе. Како сам прошао последњу кућу, био сам изван вароши, и на– ступио сам на долину што се зове Неро. То је дугачка и лепа ливада, окружена шумовитим бреговима. Посред те зелене долине тече бистар поток, не знам како се зове. А да и тај поток има неко име, о томе не треба ни сумњати, јер је Германија тако уређена земља да свако најмање псето има своје име. Поред овога потока свако јутро покосе по један комадић ливаде, а болесници долазе, ше– тају се између откоса и напајају се овога цветнога, задаха што од покошене траве излази, кад сунце огреје. Ова је трава врло добра за болесне људе и здраве волове. У Глајхенбергу гледао сам да се скупљају болесници око једне кошаре, у којој краве стоје, јер оно нечисто испарење чисти плућа. Да је то све лековито, доктори доводе отуда, што говедари, и они што косе ливаде не умиру од суве, грудне, болести. Ко може сумњати о истини коју