Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

120 _ __ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

статистика · цифрама доказује! — Сваки онај што има наочаре на носу, то је учен човек; јер нигде нисте видели оне што ору и копају да носе наочаре.

Идем ни брзо ни полако. — Кад се каже: иде ногу пред ногу, то значи: иде врло полагано. А не може се ни трчати друкче него ногу пред ногу. Жад се каже: оде с ноге на ногу, то значи: оде хитро и весело. А не може се ни полагано, ни жа„лостиво ићи друкче него с ноге на ногу. Кад се каже — али доста сам о ногама мислио, треба и о трбуху мислити. Дошао сам на врх ове зелене долине, ту има лепа гостионица, од самог је дрвета, онако исто као швајцарске куће, начињена. Она је пола- у ливади а пола у шуми. Ту ћу сести и одморити се. Рано сам дошао, али ипак застао сам „доста света. Једни пију сурутку, други козје млеко; неки пију емску воду, а кад оду у Емс купују и пију визбаденску воду. Већина седи пред гостионицом у лепој шумици, и слатко доручкује. Придружим се к њима. Ова је гостионица чувена због доручка по швајцарском начину. Тек што сам сео, већ ми носе кафу, млеко, мед и младо масло; све, па ин «сами судови, као и усред Швајцарске, и девојке што послужују одевене су као и алпијске пастирке. Ако представите себи још да је ова зелена ливада тихо плаво језеро, а онај пласт сена да је брег Монблан, а они чаршави, што се суше, да је планински снег, онда морате мислити да сте у Швајцарској. Ако представите себи да је ова долина једна широка улица, да су оне букве људи, да су оне шарене краве омнибуси, онда можете помистити да сте у Паризу на булевару. Шта год преставите у својој глави, можете, ако сте сликар, насликати, ако сте писмен, описати, ако сте глупак, радовати се.

„Келнер! Гарсон: Донесите ми још шећера, доста шећера, да засладим овај пруски мед.“ — Откако су људи почели да у цркву доносе само танке свећЋице, и откако су почели да мешају лоји неку "белу земљу у восак, од то доба благословене пчеле изгубиле су вољу да раде свој посао онако како су

хана ји нв нн ђн

ПРИ