Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ 3 121

га негда радиле. Свећа од правог пчелиног воска, то је венац од свију земаљских пветова, што пред. олтаром у славу божју гори.

Ова гостионица лежи на северу од Визбадена, за то већи део гостију сами су Руси. На све стране чујете руски језик, а видите децу у руским хаљинама где се по трави играју. Има много богатих руских породица и пензионара што живе стално у Визбадену.

Хвала Богу! Пред овом гостионицом нема музике! Куд се год макнете, где год седнете, чујете музику. Тај немачки обичај досадио ми се; тако честе музике нема код других народа. Немци не знају ону. пословицу што каже: треба посвирати па и за појас заденути. Али, место музике дотрчаше међу нас троје лепих јарића, на сваком су различити прапорци и мала звонца. То је нека кинеска музика; мени је сасвим нова. Јарићи трче између гостију тамо амо, свак их радо прима и даје им шећера и хлеба, а они се пропињу на столице, и показују гдекоје праве јареће вештине; ђаво Шваба, тако их је научио. Гостионичарка стоји пред вратима, гледа и смеши се. Свако јаре има испод гуше, на лепој кожној огрлици, једну мапу кутију, у коју гости, а особито деца, мећу новце. На свакој тој кутији стоји на енглеском, француском и руском језику написана реч: благодарим. Ово троје јарића лепше нас забавља него позориште и најлепша музика што смо. толико пута видели и слушали. После неколико минута дође једна мала девојчица, одевена као савојско пастирче, и поче гонити јариће, а јарићи беже између нас. Најозбиљнија, енглеска, уста жваћу и смеше се Затим она ухвати једно јаре, седе поред њега, извади из недара малу, просту флауту, и свира прекрасне савојардске мелодије. После тога скочи, подиже сној кломпави, подерани шешир, па талијанским језиком викну: „да живи Италија! да. живи слобоза!“ — (Сви гости смеју се, а она иде од стола до стола и поклања фотографију, на којој,