Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

НИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ 123

Ова пустињска самоћа и тишина допада ми се, добро ми чини. Кад је човек у шуми и у самоћи осећа у свом срцу побожност, кад је међу људима, осећа ђаволност. У цркви свештеник Вам говори, у пустињи ваша душа говори, Бог говори. Пустиња: то је најлепши храм божанства; самоћа, то је најнежнија молитва. На брегу Синају провео је у самоћи Мојсије четрдесет дана и четрдесет ноћи, чекајући док је Јехова сачинио и на две плоче написао десет заповеди. Све, што треба држави и друштву човечанском, написано је на те две камене таблице. Ни Бисмарк не би имао шта додати ни: изоставити. Ту се нигде не спомиње устав, одго– Бворно министарство и слобода говора и печатње.

Подне одавно је прошло. Пуна три сата ишао; сам уз брдо. Да се нисам неколико пута одмарао. пре бих стигао овде. Ево ме на врху брега! Прекрасан је изглед са ове висине: видим у даљини лепе равнице поред реке Рајне и Мајне, осећам да сам узвишен и гладан Најлепше, што овде видим, и што сва друга осећања надмашује, то је мала али лепа гостионица. Неколико столова стоји испод. гранатих дркета. Само за једним седи некакав млад. господин, пред њим стоје празни судови, а он пуши цигару. То су знаци да је већ ручао. Фијакер стоји У дну овога малог парка, а кочијаш, поред коња, лежи на леђима и гледа у небо. Ах, шта може кочијаш из неба очекивати! Седнем недалеко од онога. младог господина за други сто. Од сунца и од гостионице заклањају ме нека сниска, граната дрвета._ Према мени види се леп ловачки дворац насавског херцега. Днорац је опустео, његова слава прошла је. Визбаден више није престоница независне државе. Стари краљ Виљем све је то, пре четири године, освојио и у име немачкога јединства с Пруском сјединио. Тада је још неколико немачкких независних владалаца истерано, а њихове земље с Прском, спојене. Ах, каква се неправда чини божјим помазаницима од божјих помазаника! — Овдашњи Немци; више хваге политику аустријских царева него пру—