Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

124. ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

ских краљева. Они веле: Аустрија се увеличава освајањем туђих земаља, а Пруска свагда се увеличава освајањем немачких држава.. У овим покореним земљама нигде не може човек, у приватним кућама или гостионицама, видети слику прускога краља или Бисмарка. Кад с киме говорите, нико неће рећи наш краљ, сваки каже: пруски краљ. То ће трајати док се не навикну. = = |

Гладан сам, желим наручити штогод за јело, но никога од млађих нема да дође. У таквом случају треба или викати, или лупати, или ћутати па чекати. ја ово последње најволим, најмање труда стаје. А не може се тако лако ни довикати; гостионица је прилично далеко. Овде и није обичај викати келнера. Свака држава има своје осебите обичаје и начине звати келнера. У Бечу, ако вичете, он, кад вам дође, моли вас врло учтиво, да у будуће само куцнете у чашу или у тањир, па ће он одмах доћи: није му мило да га вичете по имену пи тиме друге госте да узнемирујете; у Паризу, кад куцате у чашу, он вам дође, и врло неучтиво каже вам: зовите ме као што човек човека зове, други пут, ако куцате, не ћу вам доћи; у Турској морате лупати длан о длан, као петлови кад хоће да кукуречу; у Грчкој, кад грчкога келнера зовете, треба да звизнете: у Италији морате десет пута да викнете: пег! и он вам се девет пута, трчећи поред вас, јави, а десели пут дође; у Баварској, где само младе девојке послужују, не смете ни лупати, ни звиждати, ни викати, јер то наговешћује да је рђава послуга, и онда газда грди девојке, а оне одмах плачу, и кад вам донесу пиво или кафу, видите им сузе у очима, и оне вам кажу: то је због вас, што сте лупали. Ту морате само гледати да се сусрет“ нете са њиховим очима, и оне одмах дотрче. Од јавних слугу најучтивији су бечки келнери и сак-сонски министри.

Чекати на келнера и мислити на добро „печење то је лепа забава. Тако сам, на свом путовању, тесто чинио, тако и сада чиним. Седим за празним

Га =