Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

=>

134. ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

има се прилично ићи, зато, да небисмо одоцнили_. како изађемо из дућана, седнемо у фијакер и кажемо да брзо вози. Тако је кад се има хитна и. важна посла. До железничке станице може се пешке доћи за двадесет минута, но наш кочијаш ишао је тако хитро да је стигао за двадесет и два минута,

Два пута је стајао те је намештао једном коњу узду: како потрчи, она опет спадне. Но ипак нисмо сеј

задоцнили; судбина је тако хтела. Железница преко одређеног рока, задржала се два минута, док је кондуктер ухватио једно мало псето и у кола бацио. За то време ми смо купили билете и скочили у кола.

У Кастелу, докле смо дошли за тридесет минута, . раздваја се пут. Зато смо ту морали прећи у друга кола и узети друге билете. (Од Кастела до Франкферта путовало се негда дванаест сати, а сада се путује два сата. Задржавали смо се путем на више“ места, во тако мало да нисмо имали времена ни воде пити; само-у Хехсту застадосмо мало дуже, јер је из кола опет искочило оно мало куче, и, док су га ухватили, могли смо попити по једну чашу пива. На целом путу били смо обојица добре воље, а то по свој прилици зато што нисмо беспослени, него имамо некакав циљ пред собом: путујемо својим послом. Разговарасмо необично много. Није прошло ни једно пола сата да један од нас штогод: не рекне, а други да му не одговори. Наши занимљиви разговори били су ови: „сутра ће бити кише!“ рече он. „Врло је могуће!“ одговорих му ја. „Данас је четвртак“, рекох ја. „Врло је могуће“ одговори он. — Звиждање и тутањ кроз једну покривену, велику, зграду прекиде нам даљи разговор. Већ смо у Франкфурту. Ово је варош врло знаменита: у њој. се родио славни песник Гете, и у њој су постале славне франкфуртске кобасице. Њихова имена позната су по читавој Европи.

Франкфурт је, до пре четири године, био задовољна, независна, варош, сад је незадовољна пруска» варош. Тукли су се жестоко против пруске војске, . која је дошла да их, у нме немачког јединства,.

Ма при поета 20