Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ Пер

покори. Њихов председник није хтео преживети независност својега отачаства, већ је, као прави римски републиканац, умро. — Франкфурт се“ не “осећа добро под крилима прускога орла. Мноштво грађана иселило се, а од њих што су остали гомилама почели су се уписивати у швајцарске држављане. Но Пруска знала је и томе стати на пут. Што се не нађе у закону о слободној штампи, то "се нађе у закону о слободној жандармерији. Учите најпре познати законе неограничене силе, па ћете -лако познати законе неограничене слабости. Железничка станица од вароши подалеко је, за то узмемо кола и кажемо кочијашу да нас вози у најлепши дућан. Нисмо морали да разгледамо варошш. Мој другар, кад сам му то напоменуо, одговорио ми је: „посао пре свега!“ Мени је Франкфурт добро познат: три пут сам кроз њега на омнибусу ноћу прошао, и то свагда са источне на западну "железницу. То је она иста улица којом се и данас возимо: она је дуга, права и широка; са обе стране има кућа; оне и сад стоје. Нема никакве промене, госим што сваких десет корака сретамо по једног прускога жандарма са њиховим металним, шиљастим, капама. Пруси су уман, философски, народ; они се главом боре; зато имају на капи бајонет. Кад је кочијаш за добро нашао те се зауставио пред једним дућаном, газда, са своја три момка, "стајали су пред вратима. То је пркос пруском "краљу, јер, кад стоје пред вратима, то је знак да немају никаква посла, а то ће рећи: откако су „дошли под пруску област нестало новаца, нема пазара; све пошло назатке; лети нема кише, зими нема снега. Откако су Пруси завладали, на свему "се познало, саме несреће долазе на ову варош: један „лав цркао у зоолошкој башти, један жираф пребио ногу, Ротшшилд начинио нову палату, а три мајмуна разлупали главу о гвожђе, зато што нису хтели да буду пруски поданици. Осим тога, гром ударио „два пут у протестанску цркву и једанпут у касарну. „Једнога папагаја, кога су грађани, за време своје