Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

~

138 : ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

право према нама два мајстора, како. један велике камен тешу.

Кад пођосмо одатле паде ми у очи што једн= кола непрестано за нама иду: где ми станемо и она. стану, кад ми пођемо и она пођу. Упитам кочијаша: шта то значиг А он ми одговори, да му висмо платили, па по томе он мисли да смо га даље задржали; зато иде за нама. Ја сам мислио, мој другар платио је и отпустио кочијаша, али видим да је то

права небрига, ни о чему неће да се стара. Сав.

терет овога нашег путовања бацио на меве; ја вадим билете, ја погађам кочијаша, ја иштем пиво; а он само шета. Још морам да памтим м да водим рачун кад штогод за њега платим. Не зна језика да. говори с кочијашима: то му је све извињење. А што путује по овој земљи где га не разумеју. Глуп није, а из његовога досадашњега говора уверио сам се: да је врло учен човек. Што не зна добро ботавику, то није замерка. :

Замишљени стојимо обојица пред кочијашем. Ми

гледамо у њега, он чека да ми проговоримо. Ту“

нашу тишину прекиде један коњ својим кашљањем... Одмах за тим рече кочијаш: „изволте да вас водим у Ремер, да видите где су се цареви крунисавали“. — Он одржа своју реч, како смо сели у кола, после десетак минута, довезе нас заиста где је рекао. Ту нас проведу кроз царску салу, у којој су, за последњих девет стотина година, сви немачки императори крунисани. Ту га огрну царском порфиром, метну му круну на главу, даду му у једну руку скиптар а у другу руку велику позлаћену куглу, што представља овај сав земаљски свет. Затим га: изведу на прозор те га народу покажу. Грумбетесу свирале, звона су звонила, молитве су читане, а. светина је пила и играла. Крунисани цар ншао је кроз улице да редом походи и види различите свечане представе, што су у његову славу спремљене. Гледао је по улицама, као у позоришту, слике на: различитих времена. Поздрављали су га грађани,. обучени као стари Германи у кожама са роговима.

У И И НИ