Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ 139

"на глави; ишли су ритери на коњима, крстоносни "војници у оклопима; носили су му свакојаке дарове; примио је од одборника вароши Франкфурта гиганску кобасицу, која је три корака дугачка а дебела као вирцбуршки бискуп; подизао је испред својих ногу венце и цвеће што су девојке и деца пред њега бацали; походио је направљене пећине и у "њима побожне пустињаке. Цар Хенрик, у таквом жвечаном ходу, наишао је на једно велико буре, "пред тим буретом седео је један учитељ у дугачкој, "издрпаној, хаљини, и представљао је Диогена. Цар се ту заустави, и, сећајући се великога Александра, заклони буре од сунца и викне: „шта хоћеш да ти поклоним 2“ — „Триста форинти, Ваше Величанство!“ "повиче мудри немачки Диоген. Цар се намргоди: триста форинти у оно доба беше велики новац, али опет заповеди да се исплати. Његов придворни "будала насмеја се и рече: „какав Александар такав ла Дидген!“

Хвала кочијашу што нас је довео у ову палату, те смо видели ову царску салу, која је најзнаме"нитија од свију соба у Европи. У овој широкој "сали, четрдесет и пет људи крунисани су за цареве "и проглашени за бесмртне полубогове. На питање мога другара: „где су они садаг“ казаше нам да "су сви помрли. Њихове слике са крунама на глави редом стоје у сали, а њихови гробови налазе се по читавој Европи. Једни леже у Палерми, једни У Кенигслаутерну, други у Брунсвигу. У самом Спадеру има их девет што леже — разуме се, све мр"твих. Нисам истину казао, они не леже, њихав прах ветар носи. Французи, кад су у прошлом веку с "војском у Немачку продрли, вадили су њихове кости и растурали их. Грубијани! Не даду ни мртвим Немдима мирно почивати. Гдегод какву развалину овуда "Видите, то су све Французи разорили и порушили. "За двеста последњих година Французи су двадесет пута на Немце са војском неправедно нападали. За "двеста идућих година, Немци се спремају, да двадесет пута Французе неправедно с војском нападају.