Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ: 141

земаља. Има дивљих и питомих зверова са свију страна света. Ту су тигрови, хијене, папагаји, мајмуви, медведи и с њима сличне и несличне животиње. Ова знаменита франкфуртска башта чувена је по читавом Франкфурту. та

Ми расклописмо наше столице и седосмо за празан сто према једној камили, која непрестано жваће и гледа у нас. Њен је поглед врло озбиљан, пун суморних мисли. Дивно створење, лепе и мудре природе! Не знате чему ћете се пре-чудити: или њеној глави, или ногама, или њеној грби на леђима. То је лађа песковитих пустиња, Она је јака, она се исто тако бори са ветрима и олујама као морска лађа; многе их таласи од врућега песка савладају. Њихове кости показују пут кроз широке пустињске равнице. Она је и овде од велике користи: Немци од ње могу се научити да буду стрпељиви, мирни, послушни и да носе велике терете.

Недалеко од нас пливају по малом језеру аустралски црни лабудови а из дубине баште, преко зелених жбунића, чује се рика лава. С десне стране један бели медвед, у своме гвовденом кавезу, пропиње се и мумла, а с леве стране стоје две младе девојке и певају уз харфу. Е

Сви гости непрестано су жватали, мало брже и ситније него камила. Помисао да се међ оваквим дивљим зверовима налазимо, пријатно дејствује на госте што дођу да овде ручају. Кажу, да овде свак више једе него на другом месту. Многи болешљиви, који иначе немају апетита, кад овде дођу, ждеру све што им се донесе. Зверска глад може да пређе на људе исто тако као" и зверска ћуд.

У овој зоолошкој башти између свих животиња, најпитомије су келнерке. Оне трче између нас од стола до стола, непрестано се смеше; можете их слободно руком миловати, неће да уједу. Лепе су и хитре као антилопе. Ручак је удешен према месту“ где смо ручали: сва јела, што су била од меса, само су у пола печена. Тигрови и Енглези воле да су им после ручка крвави зуби. Имали смо добар апетит;