Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ 5 145

годарим“. Овај је кочијаш мудра глава: казао нам је две истине које ни један учен човек не може оборити. Преко моста кола су ишла тако полагано, да сам ја, кад смо били насред моста, изашао из кола. То исто учини и мој друг, а кочијаш, који није то приметио, продужи свој пут даље. Насред моста има као неки балкон, и ту је гиганска статуа Карла Великога. Одатле је леп изглед. Крај те камене статуе седнемо на своје столице, и гледали смо како се сунце спушта да зађе. Један пароброд долазио је низ воду из Вирцбурга, а неколико дугачких сплавова с дрвима, ишли су у Мајнц, а оданде ће, по свој прилици, Рајном, у Холандију. За Мајну кажу да је богата вином; ми смо гледали у њене таласе, и ниједне капље вина нисмо смотрили.

Вечерња звона забрујаше с обе стране реке. Мој друг скиде шешир, подиже очи к небу, и рече: „киша!“ Заиста, неколико крупних капљи из облака, беше му пало на шешир. У томе и наш кочијаш врати се, нађе нас и одвезе у неку лепу гостионицу. Сала, где смо вечерали, беше пуна гостију; риба, што смо јели, беше пуна костију. Кад смо изашли из гостионице, густа помрчина беше обузела све улице, а киша је пљуском падала. Возили смо се право на железницу; по рачуну мога другара било је време поласку. Кола су ишла врло брзо. Опет смо прошли поред Гетеове статуе, која се у помрчини једва могла видети. Гете, при својој смрти узвикнуо је: »Више светлости!" То су биле његове последње речи; по свој прилици мислио је на Франкфурт, у коме су улице тако слабо осветљене, Немци су _ штедљиви и у светлости: кад стоји у календару да је месечина. они онда не пале све фењере. Ако какав облак, или какав Бисмарк, заклоне небеску светЛост, они томе нису криви; божјој и министарској вољи Немци се не противе.

Кад смо дошли на железницу, ја сстанем да платим кочијашу, а мој друг отрча да купи билете до Кастела, па ћемо одатле сутра у Визбаден. (Одонуд сам платио ја подвоз за обадвојицу, а одовуд

10