Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ КАО ПУТОПИСАЦ Ху

брод и доплови у Неапољ негде у марту 1851. Ту ће сеон видети с Његошем, и зачети своје најбоље дело, Писма из Италије.

П.

У времену о којем смо говорили, наш је песник, видели смо, писао песме, али је он тако мсто писао и путописе. Песме је писао зато што је то цео свет око њега чинио, и што је већ гимназија давала томе подстрека, али откуд да пише путописе, он једини међу својим сувременицимаг Ту је донекле могло бити и Доситијева утицаја; у славу овог великог путника и просветитеља Ненадовић је још 1843 написао једну песмицу. На његову жељу за путовањем могла је уз то утицати и евентуална лектира Робинсона. Свакако, он је волео да путује; то се види према свему досадањем. Он је путовао „искуства и весеља свога ради ; „циљ сваког путовања треба да је наука и искуство“; „путовање, то је највећа и најлепша школа“ — све то он сам каже, и ми му можемо заиста веровати да му је та школа била милија него она званична. Он је волео да позна разне земље и народе, да види лепе пределе и чувена места, да доживи ретке ствари. Он је приликом сваког путовања водио опширан дневник, нешто ради свога задовољства и учења, нешто да би могао причати или писати друговима. Кад је доцније прелиставао те дневнике, он је нашао да они могу бити интересантни. Који је од његових другова, или који је Србин уопште, у то време, видео толико света и доживео тако ретких ствари као он2 Књижевно активан као што је био, а с потребом да попуњује, сам понајвише, свој књижевни лист, он је узимао један по један од тих дневника, и по њима почео писати своје путописе. То није било одмах после учињена пута, него годину, две, три, или чак и седамнаест година касније.

Ја држим да је његов /едан дан из путовања мог по Србији 1845 године, штампан у Шумадинци 1850 без потписа, и да је то његов први путопис. Пут се