Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ХМ --____- _ПАБЛЕ ПОПОВИЋ |

односи на Делиград и Црни Врх, а ми смо видели

да је Ненадовић тада биоу тим пределима; „бацим ја мој прашки бели шешир“, каже ту путописац, а ми случајно знамо за шешир који је Ненадовић у Прагу купио. Сам путопис није ништа у ствари; у њему нема ни стила, ни идеја; све је врло почетничко. То је авантура једног младића кога држе а „Швабу“ зато што носи шешир, и анегдота о једном богатом трговцу који постане просјак зато што му капетан удари батине за банбадава.

Писма из Грајфсвалда, или како их је он првобитно назвао ПЏушовања по прајском приморју : по острву Ригену већ су боља. Додуше, иу њима има доста почетничког. Описи су наивни и невешти; ствар местимице личи на гимназиски задатак („опи= сати како сте провели овогодишњи распуст“): махом је лична авантура главно, а објективност и посматрање долазе у други ред; све је више приватно писмо него прави, уметнички род путописа. Не ретко је брбљање једне шипарице: „после нам донесоше пун | 'дан тањир лепа меда у сату; место вина имали смо јабуковачу; може добро да се пије, слатко је и помало рези“. Ту дошли, ту ручали, овде јели меда, тамо пили пива — и то је сад путопис. Ово, наравно, није увек, него је више при крају, где је и причање сумарно и где се осећа брзина да се ствар заврши. Има, наравно, и идеја, слободоумних, против краљева, против папа, за француску револуцију, за изгладнелу Ирску (без избегавања вулгарнијих црта, у осталом); то је трибут времену у у којем је Ненадовић живео. Има и философије, о свету, о људима, о „нашем веку“, о циљу живота; то је Ненадовић научио од Мишлеа, али се по тој плиткој философији не види много да је ученик „на чисто са универсумом“.

Али има и бољих ствари. Пре свега, путовање је вредно било учинити. Острво Риген позната је екскурсија туриста, грајфсвалдски је универсктет чувен; словенске старине“и белеге, изгубљене у тако далеким земљама, ствар су од интереса; беда.

а Та али