Писци и књиге IV

ЈЕДНА КЊИЖЕВНА ЗАРАЗА 99

Илузија дуга сећања ши наде, У изнуреном осећању једном, На гробу велике страсит, Песме таме, Џада цвеће, Мршви пламенови, Суморни дан, Тампица, даборав, Резигнација, Мршва јесен, Мпазетете, п тако даље, и тако даље. И тако читаве стране, читаве песме, са једном истом основном нотом: „О, куку! куку !“, као што певају петли Г. Пандуровића, као што и он сам пева са енергичном неуморношћу и доследношћу песника потпунога, немара и клонулости...

Ако ко има илузија о животу, или ако је нашао начина да се разумно помири са њиме, тај нека не чита стихове Г. Пандуровића. Песник

· Посмрнихт Почасшта је самртно жалостан, као човек који је много живео и којега је живот у свему обмануо, или као човек до зла бога рђавих живаца, који се у животу осећа као онај одерани јарац из народних песама у јеловом грању. Он. нема само „црне наочари“, како су говорили наши безазлени и добри стари, он има „замрљан видик“, и свуд види само влокобну авет смрти, опевајући је у свима ставовима, у свима случајевима, у свима приликама, свима. могућим фигурама и тропима. Живот за нашега. песника нема никакве цене. Живот је | за њ „болестан и злурад“, само један глуп случај, „једна ружна мрља“, једна мрска ругоба, један мучан. терет којега се човек опра-

Пе