Писци и књиге IV

ЈЕДНА КЊИЖЕВНА ЗАРАЗА 101.

Јецати, плакати, молити подједнако је кукавички. Врши крепко свој дуги и тешки задатак На путу на који те је судбина хтела призвати,

/——

Затим, после, као ја, трпи и мри без речи. < 0

Или, како је Леконт де Лил, у сличном предмету, у умирању рањена вука, певао:

Ћути. Небо је немо, земља те презире.

Нашто толико плача када се не може излечити: Буди као рањен вук који ћути умирући,

И чељушћу која се крвави гризе нож.

Не, песимизам |". Пандуровића није тај велики песимизам јаких душа, који је у свему свом одрицању живота ипак једна крепка и здрава филозофија. Наш песник не пева више ни онај стари „светски бол“, који су романтичари, „жртве живота“, тако поетизовали, ону „стару рану од живота“, која свакога човека више или мање тишти. Болесни и болеснички песимизам Г. Пандуровића је из декадентске „поезије трулежи“. Његове песме су одиста поезија. човека који сам за себе каже да има

[ |

„снове без ноћи и ноћи без снове.“ И Посмршне '

· Почасшм остављају на читаоца бунован утисак нечега врло тешког и врло мучног, као да је целу ноћ провео крај мртваца, у задаху воштаних свећа и тела која се почиње распадати. Посмршне Почасштњ чине душевни пре-