Писци и књиге IV

102 ПИСЦИ И ЕЊИГЕ

лаз из неврастеније у невропатију, са литературе на клинику. Песник нам чини ове изјаве:

Сопствена свест ми личи на бедну панораму,

И: У свести мојој истина не важи...

И одатле па до песама Мртва јесен п Оветковина само је један корак, и тај корак је узнемиравајући и опасан... У мутни и мртви јесењи дан, када је „небо тешко ко олово, као живот“, песнику долази једна жеља, једна чудна жеља, једна невероватна жеља, жеља коју по свој прилици још никада није чуо онај Змајев анђео који на небу у списак уводи „луде жеље“ смртних. Наш песник вели:

Ја ћу радо кретен бити...

Наравно, када се већ тако нешто каже, какав је разлог не ићи даље, пли боље рећи нижег И ево како песник светкује са својом драгом:

Сишли смо с ума у сјајан дан..

И у „болничком мирисавом врту“, покидавши све везе што су их држале „за простор, време, тонове и боје“, њих двоје, срећни п озарени, шетају се:

У кошуљама белим парком овим,

Где болнички се мирис шири јак...

+