Писци и књиге IV

142 ПИСЦИ И КЊИГЕ

али готово редовно пева у духу наше старије омладинске лирике. У најбољем случају његове песме подсећају на Љубичице Милорада П. Шапчанина, али најчешће на слабе песнике шездесетих година, на Ису Ћирића, Ђену Павловића, особито на Миту Поповића, веселога „Браца Миту,“

Шта пева Г. Глигорића Наслови песама јесу цео његов програм и сва његова естетика: Суза и роса, У њеном срцу, Њен поглед, Растанак, Пољупци, Перивоју, Нектар, Тајне сузе, Крај језерца, Славујева песма п тако даље, целе песме по сто хиљаде пута опеваних лажних „појетских“ тема, казаних на начин од којега се јежи човек који зна шта је права поезија.

Ту је сав освештани п овештали речник наше лирике од пре четрдесет година, сви „појетски“ флоскули којима су се служили они који су без искрених осећања и јаких мисли покушавали да певају: и „Хај“, и „аој“, и „цветак убави“, и „перивој“, п цвеће „мирисно и мило“, и „лахор“ и „роса“, и „зора рујна“ и „сеоце, цвет мирисна цвета“, и „цветак наде“ и „небо плаво“, и „дивна мома“, и „рајски мирис“, пи „небо плаво“ и „сунце моје јарко“, и „славуј поје“, и заљубљени „млади пастир“, и пролетње песме „на сребрној лири“. Г. Гли-

ЊЕ ин а