Писци и књиге IV

10 писци П КЊИГЕ

стави у оно што је пролазно“. И највеће п најгенијалније филозофске и научне теорије редом су падале, јер је живот и сувише сложен и сувише простран, да би се дао закључати у празне формуле. Живот тече без пкаква обзира на наше претпоставке и одредбе: човечанство, „подмлађени орао који мења перје,“ на сваком кораку добива нове потребе п нове пдеале, као што је Ламартин певао: Идите! Човечанство не живи од једне идеје! Оно свако вече гаси идеју која га је водила, И нали другу на бесмртној буктињи... Књижевност, која је једна од главних манифестација тога немпрнога човечанства у вечитом ходу, не може да остане окамењена: са новим идејама и новим осећањима јавља сеп нова књижевност. Плодно начело еволуције продрло је свуда, па и у књижевну критику. Разлог догматичара да се књижевни укус не мења, да је оно што је било лепо пре две хиљаде година лепо п данас, да је вредност класичних писаца освештана вековима дивљења у свима расама и на свима местима, тај разлог исто толико вреди колико у побијању еволуционе теорије тврђења теолога, да су кокоши на египатским обелисцима од пре три хиљаде година исте онакве какве су п данас. Као да три хиљаде година не чине само један секунд у безмерној вечности! Данас, када свуда