Писци и књиге IV

ДОГМАТИЧКА КРИТИКА. а:

дутце ветар слободне мисли, никакав догматизам, никакав ауторптет не остаје на ногама: човек данас осећа неодољиву потребу слободног испитивања, он има свест о дужности да прими само оно што издржи пуну критику његова разума п задовољи његове интелектуалне, моралне и емоционалне потребе. И са таквим стањем ствари, како се може примити догматизам у књижевној критици, у питањима која највећма измичу мртвим и укоченим правилима, и где је слобода први и последњи услов опстанка 2 |

Ш.

Догматична критика хоће да буде искључиво наука; нова, импресионистичка критика, која се расцветала последњих двадесет година у Француској, само је једна уметност. Филозофска подлога њена то је Кантов критицизам и Хегелов трансцендентални позитивизам. Ми не видимо васељену онакву каква одиста јесте, него преображену нашим чулима и преко наших чула; ми никако нисмо у стању да изиђемо из нас самих. Истина у себи не постоји; све наше идеје у непрестаном су стварању, оне су само стално развијање људског духа. Све је само однос и постојање. Нема религије, има само религија; нема морала, но нарави; нема начела, но само чињеница. Кри-