Писци и књиге IV

СТАРИ И МЛАДИ У СРП. КЊИЖЕВНОСТИ 157

садашњести и будућности која. се тек у своме магловитоме зачетку назирала“. Недићеви критички судови или се нису одржали, или су подложни великим корекцијама; ни један од књижевних критичара који данас пишу нису његови ученици, и српска књижевна критика се данас развија сасвим у супротном правцу, онако против чега се он узалудно борио. А Г. Илић тврди да је Недић „ударио темељ модерној српској критици“, сматрајући по свој прилици себе за пријемника Недићева духа, и одржавајући Недићеву школу комичним писањем: Књижевни Правци, Књижевна Критика Садалињост, Време, Прошлост, Традиција, Стил, Епоха, Личност, Наше Лирско Песништво, и слично којешта. Недић је више но ико уносио страсну, па чак и жучну политеку у књижевносл, он је сматрао за своју мисију изагнати демократски дух и „народне људе“ из српске књижевности, он је око Српскога Прегледа прикупио, са малим изузетком, само писце консервативних начела. Г. Илић тврди да је Недић усгао против упошења политике у књижевност, против груписања писада по политичким начелима, и да је око себе прикупио „све старије п млађе литерарне снаге без обзира на њихова полипичка гледишта.“ Колико речи толико нетачности, и Г. Илић извесно много рачуна на заборавност својих старијих