Писци и књиге IV

158 -- - ПИСЦИ И КЊИГЕ

и лаковерност својих млађих читалаца када овакве ствари може да тврди.

Г. Илић, као и још некоји од наших непризнатих генија, велича Недића из једнога јединог разлога: што је овај мртав и што не баца сенку ни на чију славу. И он тако високо цени Српски Шреглед, не зато што је тај часопис био одиста добар, но из ни мало филозофског п критичнога разлога што је сам на њему радио. А зато што није радио на Српском Ењиоевном Гласнику, (за шта му није добра воља недостајала), Г. Илић се окомио нањ. Он Српском Тњисжевном Гласнику у исти мах

замера што су у њему радили писци стари-

јега нараштаја, које он није „ни васпитао, ни пронашао, ни упутио“, и осуђује га што је прикупио и подигао цео један низ младих писаца. Српски Књижевни Гласник се оптужује што даје „литерарни жиро“ (:) писцима, „нове Омладине“, и што је нека врста духовнога оца — Г. Г. В. Петковића („015“) и Саве Д. Петровића („Аттап Птуа1“)!... И први уредник Српског Књиожевног Гласника (књ. Х. стр. 234), као и садашњи уредник, у два скорашња чланка Обнова наше родољубиве пбезије п Једна књижевна зараза, јасно су се пзразили против свих застрањености рђаво схваћеног, закаснелога п наивнога „модернизма“, као н и против помодних писаца без талента и без