Писци и књиге IV

70 ПИСЦИ И КЊИГЕ

био и вазда биће главна потреба. човекова, најмоћнија опруга која га креће у животу. Чича-Мијини јад једна је од најбољих приповедака у целој збирци. Чича-Мија је стари граничар, кога је уставна реформа преко ноћ начинила грађанином, ослободила га старог војничког уређења, запта, смотри и „муштра“, дала му право да бира попа, учитеља, бележника и посланика. То је стари војник „из кога се хоће наједанпут, на прелом, да истеше уставан грађаним, који нит уме нит може да ужива проширена права уставног живота, а мора, да сноси све проширене терете пи дужности тога живота.“ Та промена је старцу само зла донела. Нови живот ниче и диже се у пукотинама и на развалинама старога; борба. за опстанак постаје мучнија, терети већи, живот тежи, модерни индивидуалистички дух крши уске границе старе патриархалпе породице. „Ове порција већа, млађешина гора“, уздише Чича-Мија пред својим старим лаћманом Угринићем, ратним другом из Четрдесет Осме, с којим је „у ковиљском риту под једном кабаницом цвокотао.“ „Друговачија је "данас млађешина“: ново доведена снаја се „ускурјачила“ и почела терати мужа, ЧичаМијина сина, да се дели. Са парничарским инстинктом сељака, старац се дао у бескрајне и скупе парнице са сином. Комад за комадом