Писци и књиге IV

12 ПИСЦИ И КЊИГЕ

непријатеља који хоће да „помађари све, што се поздравља са помозбог“. Но када са бојишта почеше стизати рђави гласови, када паде Варадин и мађарски топови стадоше грувати на Нови Сад, онда стари поп-Васа, са крстом у руцу, подиже све старце што су остали у селу. У осећању опасности, све се стопиу једну братску заједницу, све поче дисати једном душом, чак и два стара непријатеља, два браздаша, Чича-Мирко и Чича-Маринко. И трагична гомила крете се: о раменима им торбе са сланином, лебом и сољу, бабе им ушиле у одело босиока и божјега дрвцета, у рукама пушке кремењаче, којима су некада ишли на „Вранцуза“, над седим главама са претњом севају косе и витлају секире и будаци. Када се рат оконча, старци се вратише. Чича-Мирков Рада узеде Чича-Маринкову Јању, и сеоски живот опет потече својом старим и мирним током.

Главни мотив у несразмерно већем делу приповедака Г. Марковића јесте љубав. То није она брутална „љубав без фраза“, намирење једне физичке потребе, како су представљена сеоска ашиковања у натуралистичким приповеткама и романима. Као у скоро свих наших приповедача, то је идеализована сеоска љубав, „невиност пастира“, коју су опевали наши стари песници, опште разнежавање, буко-