Писци и књиге IV

ПАВЛЕ МАРКОВИЋ-АДАМОВ 73

личка идила, повест блаженства у сентиментално-наивним полу-реченицама. Када човек остави приповетке Г. Адамова мора рећи: да срећних људи! какоје њихова љубав чиста! како ти знају да се воле! како се све то лепо свршава! Како је човек створен да буде срећан! То је љубав која не зна за препреке, и која у пркос свему баца једно другом у наручја двоје младих. На Цвеју, у причи истога имена, цело село дигло вику као на курјака. Али он се препороди кад се једнога дана нађе у четири ока са Јагодом, која је, зарумењених образа и оборених очију, кидала цвеће на својим девојачким грудима. Тако у Први пуш у колу, силовити, пусти Вуја, кога су рисом прозвали, који није хтео да чује за коло и девојке, недељом гонио коње на пашу и у летње вечери гледао звезде на небу, и за њега се нашао један пар црних очију који га је магнетски привукао и одвукао први пут у коло. Свршетак се дао предвидети: рис постаје голуб. И онда: Срели су се. Састали су се Шта је било,... мрак је био. Тек да дланом о длан удариш, Вуја стиште Милку обема рукама.. Нешто пуче, а.. 2 — Јух, Вујо! — цикну Милка, па се истрже и побеже., — Врати, као што си обећала, — виче за њом Вуја.