Писци и књиге IV

14. ПИСЦИ И КЊИГЕ

У Круни, остављена. п самохрана Круна и псто тако добри, исто тако самохрани и сиромашни говедар Раја, у тренутку када је село неправедно почело испирати уста њиховим пменима, бацају се једно другом у наручја, улазе у живот да заједно пркосе невољи, и да под благословом чисте љубави најзад победе. Мој Бата прича како је Бата п мимо вољу Дадину и Нанину отео Милку Дудварску. и како се после са њом развео Јоле, најлиричнија ствар у целој збирци, јесте песма о војнику који је, под утиском страшне и неодољиве носталгије, оставио стражарско место, отишао у своје село да заигра у колу на рогљу око гранатога дуда, да чује фрулу Радину, да под месечином пољуби усне Ружине, и да полуди.

По себи се разуме да је главна мана ове ИдИЛске поезије редован и неизбежан оптимизам, И то не само да су личности, нарочито љубавници, сеоски Ромеп п Јулије до апсурдно: сти идеализовани, но је и стварност згужвана, силом дотерана, да што лешше и дирљивије испадне свршетак. За љубавнике нема препрека, добро побеђује, зло се казни, — таман онако како се у животу не дешава. Тај наивни старински оптимизам, наша генарација која је ступила у живот у ни мало ружичастим данима. нашега народног живота, не може никако да ствари, и зато су нам куд и камо ближи Стан-