Писци и књиге IV

ПАВЛЕ МАРКОВИЋ-АДАМОВ 19

и видети. Г. Адамов види ствари, али само у ономе што је њихова прва, општа ознака: он не осећа и не износи ону сугестивну, евокаторску појединост у којој можда лежи сва уметност Само један пример, интересантан, шта овај поетски писац види и како изражава своју визију. Његови сељаци описују звездама осуто небо, и један од њих налази ово: „пружила се Кумова Слама, као да си превалио кацу с млеком“; другоме звезде изгледају „избелиле као бела џигерица.“ Ради поређења, треба прочитати дивну Додеову причу Звезде у Причама из мога млина, па. видети шта је провансалски пастир осетио у тајанственој самоћи и тишини, када се чује како гране расту и трава ниче, и када јата звезда трепере на ведром небу.

„На сблу и прблу“ није рђава књига, али исто тако не би се могло рећи и да је добра. За њена писца не да се рећи да нема талента, али се може рећи да га нема довољно. Утисак који остаје јесте неодређен, блед. У опште: једна усиљена. књига која, се не чита два пута.

Својим манивризмом и претераним оптимизмом, Г. Марковић је можда најмање реалист међу нашим новијим приповедачима. Он је одвећ и старински „чувствителан“ за наше позитивно и аналитично доба. Он, и ако припада