Писци и књиге IV

80 ПИСЦИ И КЊИГЕ

нараштају седамдесетих година, у ствари продужава традицију наших ранијих омладинских романтичара. Он је хтео примером да докаже да у нас има грађе за приповетку и роман. Срећом, то су други доказали; поред њега ми бисмо остали у уверењу да наш сеоски живот даје грађе само за пасторале и моралне повести. Она гомила симпатичних личности, простих душа и добрих срдаца, и сувише је једноставна, ти сељаци и сувише и једнолико су идеални да бисмо могли познати у њима људе, наше ближње, смртна и трошна створења саздана да греше. Они су и сувише изван света да бисмо их могли волети. До душе, историје тих људи писане су читким, врло течним стилом, у причању се с времена на време осети таленат, емоција загреје причање, тачна и изразита реч осветли развијање догађаја, али то у брзо нестане, и ми се понова налазимо у општем, у осредњем, у неодређеном, у нечему што нас непрестано држи у недоумици: каква је вредност приповедака. и колики је пишчев таленат.

Сеоска приповетка је књижевни рад за који се не тражи много унутрашњега живота, нити велико богатство идеја. Живот на селу је прост, душе су једноставне, интереси ситни, страсти обичне. Писац ту нема да анализује изузетне психолошке случајеве, и да решава