Писци и књиге IV

СТЕВАН ЛУКОВИЋ 95

Мутан је, тужан био дан. Мртва се јесен свали;

Ох, даждило је, даждило, Када се роди мали.

Суморно небо жалосно Облачје стило ћутом,

А хладни ветар шуштао По евелом лишћу жутом.

У недоглед се крилила Жалосна пустош рана,

Пред прозорима грактало Злослутих јато врана.

Осмех га није дочек, Но суза, да га прати; Ни пољубац му не даде Његова мртва мати.. Мутан је, тужан био дан, Мртва се јесен свали Ох, даждило је, даждило Када се роди мали!

И на сваком листу, сваки час, каква мутна, мрачна, песма, у којој неко мре, са дахом смрти која се једва. назире у тами. Тако је она Драма у ноћи, тде има само једно ближе одређење:

Ноћи! Ноћи! тамо плаче неко! А сва злокобна радња, сва драма која се десила у очараној гори где су виле целу ноћ

коло водиле, више се осећа но разуме у оном чудном рефрену: