Писци и књиге IV

96 писци И КЊИГЕ

Иде соко соколицу води, Благо мајци, златна су јој крила!

И онај Лов, који толико опомиње на Беклинове слике, она језива слика тајанственог рибара, погуреног скелета, који на клади плови тамно-сивом реком, под тмурим неком, крај незнаних пустих и мрачних обала.

Тишина мртва.. Живот замро.. Пусто у бескрај, пусто мртвачки Куд непомичан рибар пролази. И вај! у мрежи крилом пружена, С тавнине тупе пред њим беласа Хладна и чиста девојачка пут...

Или исто тако тајанствена и самртна песма Хладан ветар мртво лилаће носи, са оне злокобне две старице, које су се у поноћном часу наднеле над колевком детета:

Две се старке колевки наднеше. Старац дршће. Дете врисну: „Ко сиз“ У соби је мир н покој... Беше!... Хладан ветар мртво лишће носи,

Ах, јадни, јадни наш Луковић. Када је бпо у пламену младости, сав у цвету, жедан живота и решен да пије пуном чашом из њега, тајанствен гост куцнуо је на његова врата. Јесу ли то биле оне две кобне старице које живот гасе, или онај тајанствени рибар који из корена чупа најлепше биљке људске # Али је