Писци и књиге IV

СТЕВАН СРЕМАЦ,

КЊИЖЕВНА СТУДИЈА.

Када би штрока књижевна публика наша имала у једном плебисциту да каже кога сматра, ва највећег српског приповедача и чије књиге су њено најдраже штиво, несумњиво је да би највећи број гласова добио Стеван Сремац. Ретко је ко у нашој књижевности тако брзо стигао до тако великога гласа, и последњих година нико код нас није више и радије читан. И колико је он уживао симпатија међу српским читаоцима најбоље и најдирљивије се видело приликом његове нагле и трагичне смрти. Бесмислен, луд случај бацио га је на самртничку постељу, и док је он умирао, тамо далеко, под Озреном, у малој белој кућици, под стогодишњим зеленим орасима и уз жуборење старога студенца, док се он, који се у животу тако слатко смејао и који је засмејавао цео један народ, превијао у страшним загрљајима смрти, цела Србија је са зебњом и страхом пратила његово