Писци и књиге IV

118 ПИСЦИ И КЊИГЕ

сио образину, док му се није залепила, за. лице. Затим, благодарећи ошштем напретку наше поезије, нашем већ израђеном песничком језику и богатој ризници сликова, Г. Петковић лако и течно пише стихове, и — што је занимљиво — не прави екстраваганције у метрици: У опште, данас песници трећег реда пишу боље стихове но Бранко Радичевић, што не значи да имају више талента од песника Ђачког Растанка, но само да је песнички капитал наше књижевности, који су неколико песничких поколења гомилали, постао врло велики. Овде-онде, шта више, нађе се код Г. Петковића и по који добар стих. Само, то је онда када подражава. Иначе, његове, лично његове песничке способности су незнатне. Какав је он када не подражава, колико је мало код њега талента, како су му осећања банална п прозаична, а језик сиромашан и старински, најбоље се види из његове оригиналне песме Идила :

Река тече мирно, благо; вода блиста; Сунце сија, звоно лупка, овце часу: Повешарач лаго гази преко листа; Одмара се и сам ваздух у том часу.

На ивици од обале чобан спава

Лепо момче, лице свежсе, црте здраве: А већ доле вир је дубок, вода плава: Рибе мале лова траже, излеш праве.