Писци и књиге IV

138 Писци и КЊИГЕ

зиване да је тешко и смисао хватати; језик је угласт и тврд, а стил нагао. Али општи утисак је снажан. Потпуније п црње слике сељачких страдања, боље психологије посрнулог, у беди готово оживотињеног сељака, тешко да имау у нашој књижевности. А Ћипику, како по свему изгледа. то је било главно. И зато Пауци као књижевно дело не означавају напредак према роману За кружом; њима је Ћипико дао мање књижевно дело, и више један етнопесихолошки докуменат, и један социјалан протест.

П

Борисав СТанковиЋ: Нечистша Крв. БеогРАД, 1910.

Сви су изгледи да после неколико гладних година у нашој књижевности наступају године обиља и плодности. За неколико месеца изишли су Паџци Ива Ћипика, Јауци са Змијања Петра Кочића, сада ево ми Нечистше Крви Б0рисава Станковића, а на помолу је и велики београдски роман Милутина Ускоковића Дошљаца. Нечиста Крв је двострука добит за српску књижевност: не само стога што српска књижевност добија један роман од велике вредности, но и стога што се сада потпуно разбија страх који је владао п код оних који су