Писци и књиге IV

146 писци И КЊИГЕ

би решио ту загонетку, кад би се загледао у физиономије, забринуте и одлучне у исти мах... физио-

номије оних људи што излазе из воза, вукући свој.

куфер: ти људи долазе у Београд са оним што имају

да нађу оно што хоће. То су дошљаци, то су-ја, то

су ти, то је цео данашњи Београд, изузев неколико цинцарских и јеврејских кућа, то је цело наше поколење. Теза је врло занимљива п врло сувремена! Дошљаци крећу једно важно питање нашега доба, питање моралне равнотеже п духовнога правца наших нараштаја Извесно је, данас се у животу више не види јасно, и немир је завладао свима душама. Ми смо пзишли из вековних уских колосека којима су наши стари тромо и спокојно ишли, али ми не знамо пове стазе, и када случајно набасамо на њих газимо несигурним ногама. Ми смо први нараштаји који ради главом у једној новој расп где се главом никада није радило, и један наш човек данас сам за себе, својим личним напорима, мора да прејури онај дуги пут који су код

старих раса низови нараштаја прелазили. Ми

смо принуђени да чинимо огроман интелектуалан и нервни напор. да брутално кидамо са средином из које смо никлп; ми нагло ничемо и преко ноћ бујамо као трава на сибирским лединама;: ми зрелимо брзо, п брзо венемо; ми у двадесетој години решавамо највећа морална и социјална питања, да у четрдесетој

паса 2