Писци и књиге IV

158 писци И КЊИГЕ

лијуни језичних неподошштина () — којима нитко не стаје на пут, нити се ико труди да им у демократској земљи демократским начином закрене (!) вратом. Србијански научењаци отворили су широм срце туђинском осјећају(!) и конструкцији, не налазећи у себи основног отпора, који је још прије неколико деценија био главно обиљежје њиховог књижевног значаја. Међу њиховим првим научницима, као што је Стојан Новаковић, има данас тако покварених (!) стилистичара и јевичара, којих без познавања сшраниг језика — уопће не можеш разумјети. Биоградски научењаци и новинари пишу данас рђавијим (!) језиком него што смо ми Хрвати писали иза најкобнијих језичних трагова њемачкога апсолутизма“.

Овакве необичне речи траже неколико речи објашњења.

Г. Андрић је, пре евега, научник п књи жевник особите врсте. Његова ствар рђаво стоји у јавности, и он се служи „сваком приликом да се обрачуна са својим противницима. Тако је ону овим филолошким „записима“ нашао начина да закачи и о Хрватско-Српску Коалицију — што је сасвим на свом месту у владином листу! — и да узгред удари и на управу Хрватског Казалишта, — у коме се толико осећа да њега нема више. Шта више Г. Андрић не заборавља п приватна лица, и