Писци и књиге IV

162 писци-Ии КЊИГЕ

кроз неколико деценија биће освештана граматичка правила. И „Карловчани“ и Г. Андрић лепо и грчевито држе се језика, граматике и речника од пре пола века, док београдски писци пишу језиком којим се данас говори и који се данас непрестано ствара. И најзад, између нас и њих постоји један основан неспоразум: они не могу да схвате да језик не праве филолози, — и то још примитивни филолози! — чија је улога да фиксирају облике језика у једном датом тренутку његова развића, док ми мислимо да језик стварају они који њиме пишу, књижевници, који имају нове појмове, идеје, преливе и суптилност мисли и осећања, и имају да нађу и налазе нове изразе.

Наши стародревни филолози, прегажени временом и демантовани стварношћу, имају права да се мрште и да зловољно протестују по провинцијским буџацима. Њихово је било и пратило, и књижевни језик наш иде путем своје природне еволуције, без обзира шта ће рећи карловачки пчелари и нишки протојереји. Ма шта ти добри и докони људи гунђали, наш књижевни језик развија се баш по београдском моделу. И сви млађи који данас пристижу не уче се како треба писати код Г. Г. Јована Живановића, проте Милоша Анђелковића п Никола Андрића но кодгГ.Г. Богдана Поповића и Слободана Јовановића,