Писци и књиге IV

МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 9

Од росе је од мириса, Од врелога зрака,

Од небесног плаветнила, И од пупољака.

Наслови његових песама казују сав програм његова певања: Смрзнушој тпичици, Пасширка, Пастирче, Мојим ружама, Виторић ш боли, ЈБубиш ли ме, Њој, Опет њојги, Цвешу у књизи, ЈБубичицама, Канарицама, Пупољку, Ја пружим ружу. То је идеална шипаричка поезија, за албуме петнаестогодишњих девојчица у пансионатима. Те сладуњаве ствари могле су усхићавати и разнежавати оно покодење шездесетих година које је живело у илузијама и од илузија, и које је могло расплакати се над отвореном књигом, али једном данашњем човеку немогућно је читати их.

Шапчанин је боловао од страха да не буде ДОВОЉНО „појетичан“, и то га је упропастило као песника. Када је 1887 превео спев Р.Х. Стодара Краљево Звоно, американски песник није му изгледао довољно „појетичан“, и он је, како вели у предговору, унео своје „лирске мотиве“, а поједине епизоде „као непојетичне“ избацио. Он је хтео да остане у „етирним регијонима нематеријалне поезије“, како се он то изражавао, држао да је циљ поезије да улепшава живот, да велом при-