Писци и књиге IV

20 ПИСЦИ и КЊИГЕ

на београдској позорници почела обраћати пажња; и наша публика је тада добила први пут прилику да види како је изгледао један стари српски дворац, и како је био обучен један стари српски витез у Средњем Веку. У том погледу неразмажена српска публика радо је гледала та живописна оживљавања српске прошлости, која су, ако не њеном срцу и духу, казивала много њеном оку. Али то су биле заслуге позоришних декоратера и ћурчија који су радили за позориште. Шапчанинова заслуга је у толико што је као управник и писац у исти мах могао чинити веће издатке за декорације и одело. У то доба после српекобугарског рата, осећала се јасно обнова српског национализма, и публика је радо гледала слику славне прошлости.

Шапчанинови позоришни комади били су и прошли. Време их је осудило, и било би свирепо заустављати се на тим наивним позоришним покушајима, са патриотским идејама из дневних листова, са полу-књижевним стилом једнога човека којл је цео век писао, а који никада није могао оригинално писати, и код кога има оваквих, оплакивања достојних стихова, као у Милошу у Латинима,

Кад нам дође црни дан, Нападе нас Талијан, Римска сила, бесан дужд, И ма који народ „чужд“..