Писци и књиге IV

30 Писци И КЊИГЕ

који је на свет гледао кроз књиге, и који је веровао у старинску, романтичарску и сентименталну поетичногт. Тај Шапчанин писао је оне слабе плачевне и пастирске песме и још слабије приповетке врсте Хомољске Лепошице и Владичине Сестре. Ати поред тога Шапчанин био је и други, који је каткада имао око да види живот, могао да осети интимну поезију обичнога живота, умео да га живои топло изрази, који је написао циклус веристичких песама Село у дешињским споменима, и који је, паралелно с тим у прози, написао неколико лепо запажених и прилично верних слика из живота, и у том правцу несвесно се примицао реализму. И што је врло карактеристично, те добре, готово реалистичке приповетке нису писане доцније, у доба његове духовне зрелости, када се отресао младићских илузија и осетљивости младога поете, када је, седамдесетих година, у српској књижевности завладао антиромантизам и реализам, и када су се српски писци стали угледати на Гогоља и Тургењева. Шапчанин је те полу- | реалистичке приповетке писао у својој младости, у јеку романтичнога покрета, упоредо са овим својим скроз романтичним и немогућно сентименталним приповеткама.

Занимљиво је колико је још тада, у почетку свога књижевнога рада, у време када