Писци и књиге IV

34 ПИСЦИ И КЊИГЕ

његовим историјским прпповеткама, у које је унео више своје душе, већма труда уложио, него у потоње своје хумористичне приче! Зато су му ближе биле срцу. И како дира човека то, што се Сремац, пошто га Ивкова Слава, Вукадин, Поб Ћира п Поп Спира итд. изнесоше на глас, ипак, кад и кад, враћао свом првобитном извору и начину причања“.:

Одиста, велика публика је по своме често срећном инстинкту осетила где је права вредност Стевана Сремца. Прве његове историјске приповетке биле су примећене и читане, али њихов успех ни из близа није био такав као што је био успех доцнијих хумористичних прича и романа. Приче Из књига старосшавнихг могу бити врло добро штиво за „књиге за народ“ и читанке за одрасле децу (сам Сремац је неколико од тих прича штампао у дечјим листовима), али неке веће, ни апсолутне ни релативне, књижевне вредности немају. То је био један неуспех инале даровитог Сремца, али и један неуспех целе данашње српске књижевности. Срби, раса која има иначе тако живу. машту, и који су у народним песмама показали толико историјског осећања п епске маште, нису у стању да даду ни еп ни историјски роман, заостајући на том пољу иза Хрвата, који се

1 Лешопис Малаице Српске, 1896, књ. 289, стр. 114.