Писци и књиге IV

44 писци и КЊИГЕ

он прита тако течно и топло, да се заборављају све мање противречности и све омашке брзога пера. Као вода која надолази, сваки писац има једну крајњу тачку до које може дотерати. Та крајња, највиша тачка у књижевном стварању Милорада Шапчанина, то је његов Сањало. Своје најбоље особине он је ту унео, успео да у већем обиму да слику целога једнога доба и духовну атмосферу целога једнога нараштаја, и да српску књижевност обогати једним добрим романом.

УН.

У развитку српске приповетке Милорад П. Шапчанин продужује традицију Богобоја Атанацковића. Писац Буњевке и Два Идола | није створио школу, али његов утицај опажа се код два познија романтичарска приповедача, код Косте Руварца и Милорада Шапчанина. Код Шапчанина је она иста романтична сентименталност, исти начини осећања и изражавања који се налазе код Богобоја Атанацковића, и то Богобоја Атанацковића из првога периода његовог књижевног рада, пре 1848. Код Шапчанина се налазе чак и исти пред мети. Његова приповетка Највећи Грег, коју је он 1866 испричао по ономе „шта народ прича“, није ништа друго до „народна скаска“