Писци и књиге IV

СТЕВАН СРЕМАЦ 87

сатиричар, како политика заузима и сувише места у његовом делу, његове политичке пдеје унете у приповетке имају се изнети, испитати и претрести.

Пре свега, његов политички антидемократизам, ако се не може бранити или извињавати, у сваком случају може се објашњавати. Сремац је поникнуо у једном делу српског народа, који је много био верски гањан, чија је народна, особеност била изложена великим опасностима и чији опстапак се непрестано налази у питању. Тај свет, чија је најближа прошлост сва у гоњењима и страдањима, и који мора да. води очајну борбу за опстанак, у недостатку чега другога, ухватио се за веру и националне традиције. На тај начин српски национализам у Јужној Угарској, у току векова, самим псторијским развитком, добио је извесан конфесионалан и традиционалистички карактер, и поред свега антиклерикализма п либерализма Светозара Милетића и његових другова. И ако је српска раса у Јужној Угарској дала тако напредне и ослобођене духове као што су Доситеј Обрадовић, Змај Јовап Јовановић п Ђура Јакшић, ипак је она духовно плашљивија и спутанија но српска раса у Србији, где ни верске опасности ни традиција нема, п где се гледа само на садашњост п будућност. Сремац је у политици потпуно сачувао мепталштет