Писци и књиге IV

38 писци И ЕЊИГЕ

једног старинског „родољубца“ и „црквара“ из Војводине, и она духовна слобода, критички дух и новаторске и реформаторске склоности нове Србије, историјски тако објашњиве, њему су изгледали мрски и антинационални. Затим, Сремац, по нагону увек традиционалист и непомирљиви националист, стајао је под јаким и сталним утицајем свога „ученог, патриотичног и благонаравног ујака Ђорђевића“ј, за кога је имао синовље захвалности и истински култа Јован Ђорђевић је био омладинац и либерал, али као готово сви Војвођани припадао је омладинској десници, која. се мало слагала са Србијанцима, омладинском левицом, као што су били Владимир Ј овановић и Милан Кујунџић. Колико је Ђорђевић, поред све своје либералске етикете, био нелиберал, најбоље се види из његове критике на Истпорију Света Милоша Зечевића. Ђорђевић, као

1 Живан Живановић: Стеван Сремац Босанска Вила, 1907, бр. 1576 стр. 226.

2 У Сремчевим рукописима налазп се парађена бнографија Јована Ђорђевића. У Сриској Застави је жучно напао Милапа Ђ. Милићевића што је у Поменику мало и ладно говорио о Ђорђевићу, и да би му се осветпо написао је Причу о томе како је један књиошсевник појео мецената свог. Кад се у Дневном Листу једном приликом посумњало у књижевну вредност химие Божсе правде..., Сремац је више но љутпто одговорио п узео у заштиту свога ујака. 5

9