Писци и књиге IV

АНТЕ СТАРЧЕВИЋ 15

средан апел на националну енергију. Док се његови савременици решавају хоће ли ићи за Пештом или Бечом, његова основна мисао је: ни к Пешти, ни к Бечу, но к себи, са вером у себе, са надом у народну будућност. Он не каска ни за аустријским централистима, ни за мађарским конституционалистима, он неће Хрватску ни као аустријску провинцију ни као мађарску жупанију, но као слободну националну државу. И оне који немају вере у народну снагу и будућност, млаке националне опортунисте и политичаре од „дана и комада“, оне који нису у стању да се ослободе ропства у души и хоће да се држе једних или других господара, он презриво назива „славосербима“, двоструким робовима (зеб20и5 и зетриз). за њега то су слабићи, кукавице, пандурске душе, оно што су тада били устарабари у Војводини, дукатовци у Србији. На супрот „славосербима“ ставља праве Хрвате, чије име казује све: „Хрвати су се хрвали, а не робовали“. Са тим идејама интегралне народне слободе, он је национални револуционар, глорификатор народних мученика Зрињског и Франкопана, друг раковичког бунтовника Кватерника, прогоњени „нелегални“ народни трибун, који је у сред церемонијалног и сталешког Хрватског Сабора узвикнуо: „Ја сам прах и олово, и отворено