Писци и књиге IV

14 писци и КЊИГЕ

вам кажем да ће бити зло ако нас у још „већу здвојност дотерате, јер сте већ чули од сељака. да је боље умрети но умирати...“

Ма колико то парадоксално звучало, ипак се може рећи да је Анте Старчевић био много ближи Орбима но што би се дало судити по његовим антисрпским памфлетима. Он не само да је био за бледо и платонско народно јединство, номинално и културно „народно јединство“ како су пажљиво и теоријски у Хрватској проповедали кабинетски и катедарски научници и лојални „хофрати“, он је одлучно ишао корак даље, и био у ствари за народно уједињење, био националан унитарац. Његов идеал био је једна земља „од Триглава до Тимока“. И ево како он пише у Нетоаги за 1869: „Први и најсигурнији лек би био тај да ми народ истока оснујемо једну државу. "о јединство не може се друкчије замислити но на шемељу поштуне једнакоправност свих тлеменаг. СОматрајмо се дакле једном државом. Које људство, које море, које земље, које реке! Лепше домовине на свету нема:!...“ Он одриче не Србе но српско име, он хоће не да их се отресе но да их обухвати, да би народна снага била недељена и јача, да би се заједничким силама могао давати јачи отпор и могло плодније радити. Он напада Србе зато што се изузимају и издвајају, што